Regresoterapija i alergije

Alergije nisu uvek greška tela.

Ponekad su genijalan mehanizam preživljavanja.
Kad emocija ostane bez glasa, telo progovori — na gluten, na polen, na ljubav.
Intolerancije, histaminska osetljivost, aktivacija mastocita… često su tragovi trauma koje telo i dalje pamti.

Ova epizoda razotkriva emocionalnu mapu iza fizičkih reakcija.

Meni je ogroman aha-momenat zapravo bio jedan slučaj iz psihijatrije kojim smo se bavili na mojim studijama psihologije.

Radi se o osobi sa disocijativnim poremećajem ličnosti (poznat kao MPD), koja je bila deo eksperimenta pod nadzorom medicinskog tima. Jedna od njegovih ličnosti imala je jaku alergiju na narandžin sok — reakcije su bile fizički merljive: crvenilo, osip, pad krvnog pritiska. Ali kada bi druga ličnost „preuzela“ telo — alergija bi nestajala potpuno.

Ovo mi je jasno ukazalo da alergija zapravo nije fizička, nije univerzalna greška u telu, već naša supstanca reaguje u skladu sa iskustvom određenog dela naše ličnosti, duboko podsvestnog: telo reaguje prema uverenju i iskustvu ličnosti koja je trenutno aktivna.

Važno je napomenuti: medicinski tim je potvrdio da fiziološka reakcija nije izmišljena. Nije bila „psihosomatska“ u pežorativnom smislu. Bila je stvarna. I vezana je za identitet.
Telo nije izdvojeno iz psihe. Niti psiha iz tela. Alergija je odgovor celog bića, ne samo imunološkog sistema.

Još slučajeva koji potvrđuju vezu između emocija i alergija

Cappuccino i gubitak
Klijent je imao snažne stomačne probleme kad god bi popio cappuccino. Ali ne i latte. Ne i espresso. Samo cappuccino.
U terapiji se pojavio trenutak: nakon bolnog raskida, video je sliku svoje bivše partnerke sa novim dečkom. Nasmejani, držali su šolje cappuccina.
Cappuccino je postao simbol toga da je ona nastavila dalje. I svaki sledeći put kad bi pio cappuccino, telo je reklo: NE. To boli. To nismo preživeli.

Ovo potvrđuje da nije supstanca sama po sebi problem, već trauma koju telo povezuje sa tim iskustvom.

Intolerancije hrane i inhalatorne alergije

Gluten, baka i majka
Jedna žena imala je ozbiljnu intoleranciju na gluten. Tokom regresije pojavila se jasna slika: miris hleba bio je miris ljubavi, ali ne bilo koje ljubavi — već bezuslovne ljubavi koju je dobijala od bake. Kod bake je bilo sigurno, mekano, toplo. Ali majka nije volela tu baku. Svaki put kad bi devojčica odlazila kod majke, osećala je hladnoću, ljutnju, povređenost.
Telo je napravilo izbor: ako želim da budem prihvaćena od majke, moram da odbacim ono što me povezuje s bakom. Moram da odbacim ljubav. Moram da odbacim hleb.
Alergija je postala strategija.

Miris hleba i rat
Jedna klijentkinja razvila je autoimunu bolest — Hashimoto. Gluten joj je pravio ozbiljne probleme. Tokom regresije, vratile smo se na trenutak kada je imala 6 godina, početak rata. Poslednji dan u kući pre nego što su zauvek pobegli, majka je ispekla hleb. Miris tog hleba bio je poslednji trenutak "normalnog života". Kuća je postala opasna. Telo je povezalo: ostati u kući = umreti. Ostaviti hleb = spasiti život.
Godinama kasnije, gluten ponovo postaje opasan. Telo reaguje: ne, nećemo više to.

Inhalatorne alergije: Nije trava ta koja guši
Klijentkinja razvila je jaku alergiju na prolećne trave. Kroz terapiju se vratila u detinjstvo i shvatila da se najgora epizoda nasilja u porodici desila u maju, kada je livada bila puna cvetova. Telo je zapamtilo: gušenje = trava. Strah = trava.
Kad u terapiji raskinemo tu vezu — trauma se odlepi od prirode — alergija nestaje.

Sledeći put kad kažete "alergičan/na sam na gluten, trave, cappuccino, narandžin sok..." stanite. Pitajte: Na šta sam ja zapravo alergičan/na?
Telo ponekad viče jače nego što možemo da podnesemo. Pokušava da nas spase. Alergija nije greška. To je adaptacija.

Ako imaš alergije ili fizički simptom koji sumnjaš da vodi poreklo iz podsvesti, pozivam te da zajedno rešimo.

Prvo predlažem da postaviš temelj prolazeći kroz moj program ISCELI SVOJE DETINJSTVO, gde ćeš očistiti i uraditi što više sama, a potom možemo nastaviti rad 1:1.
Očekujem te s radošću!

‍